Dragan Stojnić - Što te nema (Aleksa Šantić - I opet mi duša sve o tebi ...

I OPET MI DUŠA SVE O TEBI SANJA

I opet mi duša sve o tebi sanja,

I kida se srce i za tobom gine,

A nevjera tvoja daleko se sklanja,

Kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,

Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,

Pa bih opet tebi panuo na njedra

I gledô ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi

Još u nebo gleda i života čeka,

I ne misli: nebo da oblake vodi

Iz kojih će nova zagrmiti jeka...

Koliko da sam ti daleko, toliko sam ti ustvari blizu,
davno sam ti se duboko podvukla pod kozu,
i nasla malo ali samo moje sigurno mesto u tvom srcu,
i tu nameravam jos dugo vremena da ostanem...
Daljina nam ne moze nista u stvari samo nas cini jos blizinim,
jer daljina nam daje jos vecu zelju i snagu,
i znam da sam tvoja prva misao ujutru,
i znam da sam tvoja poslednja misao pred spavanje,
i znam da bi sada da si pored mene i da si mi blizu...
da vrhovima prstiju predjes preko usana..
da se igras sa mojom kosom...
da me nezno samo kako ti umes poljubis...
da drzis moju rucu u svojoj i da pripadam samo tebi...
i da opet budem samo tvoja mala...
Ali prokleta daljina nam to ne dozvoljava,
a u isto vreme ne moze nam nista...
Zelimo se i volimo isto kao i prvog dana...
onako nase "usput"...
sa onim nasim kako se zaustavlja vreme...
samo sa onim necim samo nasim...
I samo sa nasim do neba i nazad...
Cekacu da nam se spoje nase daljine,
a do tada ces mi nedostajati svaki sekund i svaki minut...
do tada nam ostaju samo daljine...