”Загрљај је наша највећа тајна, никоме испричана до краја.
Тајна о којој ћутимо, а која инспирише.
Нигде толико мира, спокоја, среће...
Нигде мањих руку и рамена, а веће љубави.
Остварење идеала.
Несебично давање!
Подвижничка радост!
Наслоњена глава на груди слободе...
Спојене руке у свет смисла.
Ћутимо, бојећи се...
Наша љубав је самоникла, као неговани плодови смокве, коју толико волиш...
Као што смо крали незреле смокве, улепљених руку, тражећи заклон као деца, украшћемо време само за нас двоје и засадити наш врт наде и вере.
Врт из кога излаза нема без осмеха, без пољупца што одаје све, то ће бити кључ.
Млеко младих смоквица ће се претворити у млеко слободе, а птице ће се вратити, да нас буде и опомињу да певамо и да се волимо.
Ти ћеш смишљати лек против мене, а ја сам већ имун.
У смирају дана, док сунце залази, медитираћу и тражити пут, пут до тебе...
Стварам складиште дозе среће, чувам за дане кад нисмо заједно, да ти дане срећом обојим."

Volela bih da me po njemu pamte..jer svako se ponosi najlepsim delom sebe

Bojim se da ću te otjerati od sebe
Intenzitetom svoje mašte i potrebe
Količinom ljubavi koju osjećam
Riječima koje ne izgovaram
Jer ja sam tako slomljena i polovna
Emotivno uskraćena
I treba mi da me trebaš
Treba mi da znam da me trebaš
A ti si tako čitav
Netaknut
Ispravan
Savršen
Pa kako da vjerujem da me shvataš?
Mene, koju su izigrali i gazili
Mene, koju su lagali i kažnjavali
Zaboravljali
Nesigurnu
Bojim se da priznam da si prvi
Kojeg ne želim da izgubim
Pokvarim ili promijenim
Prvi kojeg bjesomučno krijem od svoje tame
Jer želim da sam te vrijedna
Bojim se da ne shvatiš
Jednog od ovih dana
Da vjerovatno zaslužuješ nekog cijelog
Iako te ta nikada ne bi znala cijeniti ovako
Željeti ovako
Trebati ovako
Voljeti ovako
Svakim slomljenim dijelom svog umornog
I prestrašenog bića.

-Z.C