”Загрљај је наша највећа тајна, никоме испричана до краја.
Тајна о којој ћутимо, а која инспирише.
Нигде толико мира, спокоја, среће...
Нигде мањих руку и рамена, а веће љубави.
Остварење идеала.
Несебично давање!
Подвижничка радост!
Наслоњена глава на груди слободе...
Спојене руке у свет смисла.
Ћутимо, бојећи се...
Наша љубав је самоникла, као неговани плодови смокве, коју толико волиш...
Као што смо крали незреле смокве, улепљених руку, тражећи заклон као деца, украшћемо време само за нас двоје и засадити наш врт наде и вере.
Врт из кога излаза нема без осмеха, без пољупца што одаје све, то ће бити кључ.
Млеко младих смоквица ће се претворити у млеко слободе, а птице ће се вратити, да нас буде и опомињу да певамо и да се волимо.
Ти ћеш смишљати лек против мене, а ја сам већ имун.
У смирају дана, док сунце залази, медитираћу и тражити пут, пут до тебе...
Стварам складиште дозе среће, чувам за дане кад нисмо заједно, да ти дане срећом обојим."

Volela bih da me po njemu pamte..jer svako se ponosi najlepsim delom sebe

Bojim se da ću te otjerati od sebe
Intenzitetom svoje mašte i potrebe
Količinom ljubavi koju osjećam
Riječima koje ne izgovaram
Jer ja sam tako slomljena i polovna
Emotivno uskraćena
I treba mi da me trebaš
Treba mi da znam da me trebaš
A ti si tako čitav
Netaknut
Ispravan
Savršen
Pa kako da vjerujem da me shvataš?
Mene, koju su izigrali i gazili
Mene, koju su lagali i kažnjavali
Zaboravljali
Nesigurnu
Bojim se da priznam da si prvi
Kojeg ne želim da izgubim
Pokvarim ili promijenim
Prvi kojeg bjesomučno krijem od svoje tame
Jer želim da sam te vrijedna
Bojim se da ne shvatiš
Jednog od ovih dana
Da vjerovatno zaslužuješ nekog cijelog
Iako te ta nikada ne bi znala cijeniti ovako
Željeti ovako
Trebati ovako
Voljeti ovako
Svakim slomljenim dijelom svog umornog
I prestrašenog bića.

-Z.C

Dragan Stojnić - Što te nema (Aleksa Šantić - I opet mi duša sve o tebi ...

I OPET MI DUŠA SVE O TEBI SANJA

I opet mi duša sve o tebi sanja,

I kida se srce i za tobom gine,

A nevjera tvoja daleko se sklanja,

Kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,

Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,

Pa bih opet tebi panuo na njedra

I gledô ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi

Još u nebo gleda i života čeka,

I ne misli: nebo da oblake vodi

Iz kojih će nova zagrmiti jeka...

Koliko da sam ti daleko, toliko sam ti ustvari blizu,
davno sam ti se duboko podvukla pod kozu,
i nasla malo ali samo moje sigurno mesto u tvom srcu,
i tu nameravam jos dugo vremena da ostanem...
Daljina nam ne moze nista u stvari samo nas cini jos blizinim,
jer daljina nam daje jos vecu zelju i snagu,
i znam da sam tvoja prva misao ujutru,
i znam da sam tvoja poslednja misao pred spavanje,
i znam da bi sada da si pored mene i da si mi blizu...
da vrhovima prstiju predjes preko usana..
da se igras sa mojom kosom...
da me nezno samo kako ti umes poljubis...
da drzis moju rucu u svojoj i da pripadam samo tebi...
i da opet budem samo tvoja mala...
Ali prokleta daljina nam to ne dozvoljava,
a u isto vreme ne moze nam nista...
Zelimo se i volimo isto kao i prvog dana...
onako nase "usput"...
sa onim nasim kako se zaustavlja vreme...
samo sa onim necim samo nasim...
I samo sa nasim do neba i nazad...
Cekacu da nam se spoje nase daljine,
a do tada ces mi nedostajati svaki sekund i svaki minut...
do tada nam ostaju samo daljine...

Neki to vole vruce - Zagrli me njezno

Не волим

Не волим фатални исход,
Од живота се никад не умарам,
Не волим ниједно годишње доба
Кад своје песме не певам.

Не волим отворени цинизам
И не верујем у занос, и још
Не волим кад ми неко чита писма
Гледајући преко мога рамена.

Не волим ништа половично,
Или кад неко прекида реч.
Не волим кад пуцају у леђа
Или из непосредне близине.

Мрзим „верзије догађаја“,
И црва сумње, и жаоку славе,
И кад се иде намерно уз длаку,
Или намерно гвожђем по стаклу.

Мрзим надмено самопоуздање
Више него кад кочнице откажу.
Жалим што је „част“ заборављена реч,
И што се цени оговарање иза леђа.

Када угледам сломљена крила,
Тад нисам тужан, а није ни чудо:
Ја не волим ни насиље ни слабост,
Само ми је жао распетога Христа.

Не волим ни себе кад сам кукавица,
И не могу да трпим кад невине бију.
Не волим кад ми завирују у душу,
А још мање кад у њу пљују.

Не волим ни циркуске арене,
Где се милион мења за рубљу,
Иако су пред нама велике промене,
Ја то никада волети нећу!

Иако су пред нама велике промене,
Ја то никада волети нећу!

Владимир Висоцки

„Volim te. Zbog tebe sam onaj koji jesam. Ti si svaki razlog, svaka nada i svaki san koji sam ikad imao. I bez obzira na to što će se dogoditi u budućnosti, svaki dan proveden s tobom za mene je najbolji dan u životu. Uvijek ću biti tvoj.“(Iz filma „Bilježnica“.)

Dođu dani kada vidiš

da ćes sve izgubiti

da je važno samo ono

što se ne da kupiti

Zdravko Colic - Svadbarskim sokakom - (Audio 2006)

Zdravko Colic - Svadbarskim sokakom - (Audio 2006)