”Загрљај је наша највећа тајна, никоме испричана до краја.
Тајна о којој ћутимо, а која инспирише.
Нигде толико мира, спокоја, среће...
Нигде мањих руку и рамена, а веће љубави.
Остварење идеала.
Несебично давање!
Подвижничка радост!
Наслоњена глава на груди слободе...
Спојене руке у свет смисла.
Ћутимо, бојећи се...
Наша љубав је самоникла, као неговани плодови смокве, коју толико волиш...
Као што смо крали незреле смокве, улепљених руку, тражећи заклон као деца, украшћемо време само за нас двоје и засадити наш врт наде и вере.
Врт из кога излаза нема без осмеха, без пољупца што одаје све, то ће бити кључ.
Млеко младих смоквица ће се претворити у млеко слободе, а птице ће се вратити, да нас буде и опомињу да певамо и да се волимо.
Ти ћеш смишљати лек против мене, а ја сам већ имун.
У смирају дана, док сунце залази, медитираћу и тражити пут, пут до тебе...
Стварам складиште дозе среће, чувам за дане кад нисмо заједно, да ти дане срећом обојим."