"Sudbino reci zašto si mu to dopustila da dovede me do ludila...što mi nisi rekla pre da uvek oni tuđi zamirišu najlepše...''

"Bez obzira da li je to negde zapisano, znam da ću uspeti. Ako to nije predodređeno, predodrediću, ili ako nije suđeno, ja ću to da uradim. Ako stignem do granice, precrtaću je, ako naiđem na kraj, stvoriću od njega početak."

Ja bih znao da je volim
ja bih znao s njom da mastam
da je cuvam, da je ljubim
da je lazem, da joj prasta
to bih hteo da joj radim licno

Žene počnu da ljube samo onda kad su voljene ili bar kad misle da su već voljene. Inicijativa ljubavi uvijek dolazi od čovjeka. Žena hoće više da bude voljena, nego da sama voli; i više da je žele, nego da je vole. Ona ne samo da prva ne voli, nego prva i ne bira. Čovjek joj se može naoko i da dopada, ali je rijetko da ga prva zavoli. Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lijepim ili za umnim, ali se najzad dadne, često za cijeli život, sasvim drukčijem čovjeku nego kakvog je zamišljala i željela. Ona uvijek podlegne jačem, a ne ljepšem i umnijem, ni boljem i milijem. Rijetko koja žena visi o ruci čovjeka koji je bio odista čovjek njenog ukusa. Padajući pred jakim a ne pred dobrim i lijepim, žena ne razumije duh nego volju, ni ljepotu nego namjeru.

 

                                                                                 Dučić

Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja, već bi se pretvorile u vetar.

Kad bi potoci ovako umeli da vole, kao ja, već bi postali okeani.

Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, već bi postali beskonačni.

Kad bi vreme ovako umelo da voli, kao ja, već bi se pretvorili u večnost.

Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, već davno bila bi zvezda.

                                              

                                                                                      M. A. 

Ljudi, koji ne mogu vladati svojim srcem, još manje mogu vladati svojim jezikom.
Ljudi koji ne mogu zavesti mir u srcu svom, još manje mogu zavesti mir u državi.
Ljudi koji ne mogu videti svet u sebi, još manje mogu videti sebe u svetu.
Ljudi koji ne mogu učestvovati u tuđem bolu, još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti.

Tvoj lenji pas dremao je kraj kamina,
pogled rece mi kao nezni zvuk klavira,
da me volis ti, tvoja sam zenica
i da ne das me, da me ne das nikom nikada.

Na zidu sat, odavno ponoc prosla je,
na krilu tvom sakrila sam svoje uvojke,
da bilo je vise od ljubavi zar ne,

 ko prvi sneg sunce otopilo je sve.

Tek dvadeset mi je bilo godina
srca naivna gorku casu ispila
jos dvadeset moze godina da prodje
necu znati sta je istina.

Tek dvadeset mi je bilo godina
u oku tvom svoj sam svet sagradila
jos dvadeset moze godina da prodje
necu znati gde sam gresila.

Al' u oku tvom neka je druga zenica,
ne, nisam ja, nisam ni bila nikada,
a bilo je vise od ljubavi,
zar nekad zabulude bile su moje istine.

Pravi ljubavnik je čovek koji te uzbudi i kad te poljubi u čelo, kad ti se smeje u oči ili kad samo zuri u prazan prostor.

Vrlo često je dovoljno samo biti pored nekoga. Nije potreban dodir. Čak ni razgovor. Dovoljan je samo osećaj koji prolazi između vas dvoje. Da znate da niste sami.

M. Monro

Ne smeta mi život u muškom svetu, sve dok mogu biti žena u njemu.

''Verujem da se sve događa s razlogom! Ljudi se menjaju, da biste naučili da ih pustite. Stvari ne idu kako treba, da biste znali da procenite kada ste u pravu. Verujete u laži, da biste na kraju naučili da ne verujete nikome osim sebi. Ponekad, dobre stvari propadaju, tako da možete očekivati da će više dobrih stvari pasti i na vas.''

                            Merlin Monro

''Ja sam sebična, nestrpljiva i pomalo nesigurna. Ponekad pravim greške, ponekad sam izvan kontrole i s vremena na vreme teška za rukovanje. Ali ako me ne možeš podneti kada sam najgora, sigurno me ne zaslužuješ ni kada sam najbolja.''

''Velika prava ljubav pokazaće svoju punu snagu samo onda ako uspe od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, napraviti stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreća, ni rastanka, ni bolesti, ni života, ni smrti.''

                        Ivo Andric

" Troje nas je, u celom svetu samo troje: moji prsti, njeno telo i njegov ujednacen damar. Uhvaćeni nezaustavnim kolanjem krvotoka. Nije važno šta se dešava u svetu, nije važno šta će biti sutra, važan je ovaj čas blaženstva bez misli... Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikada više. Nikada: jedina konačnost.
Prvi put znam šta je sreća, osecam je, vidim, mirišem.
Ceo svet i cela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema.
I ima sreća. Da li je mogu zadržati?"

                                                           Meša Selimović

"Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, a da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se merio onim što više ne postoji. Ovako se mešaju utvare i život, pa nema ni čistog sećanja ni čistog života. Dave se i osporavaju, neprestano. "

                                                   Meša Selimović

Šta je to s' nama i sa životom, u kakve se to konce splićemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom. Nisam vešt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne verujem da mi je unapred zapisan put kojim ću proći, jer ne verujem u neki naročit red ovoga sveta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati u toku mešanja. Ne možeš je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš ili potoneš.

                                                                      Meša Selimović

Šta je u stvari tvoj san, osim da duvaš ceo dan?
A oni otimaju mladost tvoju.
Kradeš bogu svaki dan, ti ne spavaš zato znaš...
Sećaš li se 'man' kad si bio radostan?
Sećaš li se uopšte 'man' kad si bio radostan?
Kreni i ne oklevaj, sruši sistem il' ga podrivaj!
Oseti se vrednim, opet ponosan.
Apatija te ubija, isti ti je svaki dan...
Umij se sa izvora pesmom koju šaljem ja.
Pesmom koju šaljem ja, umij se sa izvora.

Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!

Zdravo, čudnovati svete!

''...Srećom: jastuci ništa ne govore.
Čuvaju milion tajni u mekoj belini perja.
Oni su kao lađe,
velike bele lađe,
što plove u nemoguće,
u snove,
u bezmerja.
Uveče te odvedu.
U zoru te dovedu,
I zna se: sve je uredu...''

Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.
Nema male srece i male bolesti. Nema male
kradje i male smrti. Nema malog rata niti
malog postenja. Nema maloga prijatelja i
male tajne.

Nema maloga coveka i male ljubavi.

Грех


Грешио сам много, а сад ми је жао
Што нисам још више и што нисам луђе
Јер само ће греси када будем пао
Бити моје дело - а све друго туђе.

Грешио сам много, учио да страдам
Летео сам изнад ваше мере строге
Живео сам грешно, још ћу, ја се надам
Својим дивним грехом да усрећим многе.

Грешио сам, признајем, нисам био цвеће
Грешио и за све вас који нисте смели
И сад део греха мог нико од вас неће
А не бих га дао - ни кад бисте хтели.

                                      Душко Трифуновић

Istina, njihovo zabavljanje nije trajalo dugo, ali u toj igri nema pravila. Neko emocije troši polagacko, kao mirišljavi sapun, a neko svoje srce ispali razuzdano, kao pun šaržer, pa u jednoj kišovitoj aprilskoj noći odvoli za čitav život...
Ima tih kaša koje se kratko kuvaju a dugo hlade, ali oni koji su ih probali nikako da se dogovore da li je taj ukus slatka gorčina ili gorka slast, pa zato ni od njih dvoje nikad nisam tražio da mi pričaju o tome...
Znam samo da su verovali da im je veza sudbinska, a i bila je, što je najgore. Njihova zvezda se od početka patila kao kandilo na jakoj promaji...

                                                                                                      Đ.B.

Beskrajna emotivna privremenost!

Draga mama, život je jedna velika, da ne lajem, nema veze, ti znaš
To je sve lutrija, a ja ne odustajem od svog broja dok igra traje
Izgubim neku bitku, dobro, al' vremena bar još ima u neograničenim količinama
I ja se držim, još kako se držim
I ne brini puno o tom šta ću biti, mogu se kockati, londrati
Piti i mogu pasti na niske grane, al' ne boj se, nikad neću biti:

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, čist i fin
Kao Bane, ozbiljan, i solidan i koristan
Kao Bane, vredni mrav, poslušan i učtiv sav
Kao Bane, odmeren, i usmeren, i proveren?

                                            Đ. Balašević

''I kad me ostave
jednom kad zaborave mi ime
onda ce nestati strah
tada cu Gospodu da se pomolim
za ljubav k'o reka, k'o more

Onda, ne znam, mozda cu
da te dam za nekog ko samo lici
cuti, eksplodiracu
za sve te reci izmedju nas

Svet moj ide dodjavola
ovo je ljubav
cuti, cuvaj nesrecu
za sve te reci izmedju nas''

Žmurke

Postoji nešto brže i od same mogućnosti da se čovek sporazume sa svojom mišlju.
Nekakva groznica uobrazilje. Čarolija.
Trag koji se već dogodio unapred.

Sećam se svoje prve školske torbe. Nisam žurio da je otvorim. Dugo sam je posmatrao,
obilazio oko nje i zamišljao u njoj obilje neobičnih stvari.

I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima.
Lepše mi je da zamišljam šta može biti unutra.
Uvek je tako sa zatvorenim stvarima.

I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija,
jer više nema smisla nijedna igra pogađanja.
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči.
I sve je naše dok želimo, a tuđe kad se ostvari.

Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,
unutra, u skladištima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa. A unutra, u nama,
kipe orijaška sunca.

Sve se to događa zato sto nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života,
mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što će tek
postojati u našim drugim životima.

I ne kvarimo ga kao igračku, da otkrijemo čime voli.
I ne kvarimo ga da vidimo čime se boji i čime sanja.
Kad zvezde padaju avgusta, ne trči da ih potražiš u travi.

Ne sakupljaj ih po šumama i ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori oči. Bar ti znaš da se igraš žmurke.
Uhvati ih u letu i sve će u tebe duboko otkotrljati.

Zaželiš li se mora ili severnih snegova, zaželiš li se planina, jezera ili pustinja,
samo zažmuri u svet, ne odmotavaj omot vida,
i sve će se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.

                                                            M.A.

''Prepoznavši njen parfem na stepeništu, zastao sam uplašen da je možda upravo otišla.
Ne, nije...
Pakovala je svoje stvari.
Pogledala me je preko ramena, i zadrhtala kao košuta, zatečena "in flagranti" sa mojim plavim puloverom prislonjenim na grudi.
Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reći, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam...
Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar.
Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila.
Zadivljujuće jednostavno...
- Samo sam htela da imam nešto tvoje... Zauvek...
Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.
Sretan sam ja momak...
Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.
Hajde konju...
Reci joj...
Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli.
Želiš nešto moje? Zauvek?
- Da li bi prezime moglo da posluži?"

                                 

                                                  "Tri posleratna druga", Đorđe Balašević

''Nikad necu sve 

uspeti da smirim moje demone

cak i da mogu necu sve

A i kada bih u tome uspeo 

mozda bih losega gorim zamenio''

"Jedino nikada neću umeti da se naježim kad se rukuju mlitavo. 
Ko se mlitavo rukuje znači da mlitavo misli i mlitavo vekuje. 
I neću im oprostiti što su potrošili godine, a nisu doznali zašto su došli na ovaj svet. 
Živeti ne znači: biti. Desiti se. Postojati. 
Živeti znači: nadživeti."

http://www.youtube.com/watch?v=t1TcDHrkQYg

I samo sam se u želje do besvesti razumela!

ZABORAVI

Ako me sretneš negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me,
Kao da me srećes prvi put.
Nismo li se mi već negdje vidjeli,
Kaži ... i zaboravi.

Zaboravi dane koje smo nekada zajedno ...,
I noći zaboravi ...
Gradove kojima smo mijenjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne ...
Onaj hlad pod maslinama u našoj uvali,
uvali mirnih voda.
Otok naš i ime broda pjesnika
koji nas je tamo nosio ...

Zaboravi da si ikada rekla da me voliš,
I kako se nikada, nikada, nećemo rastati.

Treba zaboraviti naslove knjiga
Koje smo zajedno čitali,
Filmove koje smo gledali,
Hemfri Bogarta i Kazablanku,
Naročito zaboravi.

Ulicu divljih kestenova s početka Tuškanca,

I onaj naš poljubac na kiši
Za koga bi znala reći:
"Nikada neću zaboraviti".
Molim te zaboravi ...

I kada ti kažem da zaboraviš,
Kažem ti to zato što te volim
Kažem ti to bez gorčine,

Otvori oči ljubavi,
Našim gradom prošli su tenkovi.
Odnijeli su sobom sve sto smo bili,
Znali ..., imali ...
Zato ... Zaboravi.

Čemu sjećanja ...?
Pogledaj kako trešnja u tvome vrtu,
Iznova cvjeta svakoga proljeća.
Nasmiješi se jutru koje dolazi,
Zagrli bjelinu novih dana
i zaboravi.

Kasno je već dragana, hoću da kažem,
zreli smo ljudi,
To jest, nismo više djeca
I znam da nije lako,

I znam da možda i boli, ... ali pokušaj,
Molim te, .... pokušaj ... zaboravi!

I ako me sretneš negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me, kao da me srećeš prvi put;
Nismo li se mi već negdje vidjeli,
Kaži ... i zaboravi ...



                                     Rade Šerbedžija

"Srećni nikad ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesrećne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni..."

ROMANSA

Na svet sam došao sličan ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.

I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.

U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlažno ljubio.

I kome treba, nežnost vratio.
I kome treba, bol izgubio.

Bičevi grana... Rebra plota...
Vetrovi sumrak za rukav vuku.

Šta sam to imao od života?
Nečiju kosu... Nečiju ruku...

I jedno srce ustreptalo.
I dva-tri osmeha tiha i prosta.

Sve je to ponekad tako malo.
Sve je to, videćes, sasvim dosta.




                                            M.Antic