" Troje nas je, u celom svetu samo troje: moji prsti, njeno telo i njegov ujednacen damar. Uhvaćeni nezaustavnim kolanjem krvotoka. Nije važno šta se dešava u svetu, nije važno šta će biti sutra, važan je ovaj čas blaženstva bez misli... Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikada više. Nikada: jedina konačnost.
Prvi put znam šta je sreća, osecam je, vidim, mirišem.
Ceo svet i cela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema.
I ima sreća. Da li je mogu zadržati?"

                                                           Meša Selimović