"Neka bude jutro.
I neka bude prašnjava cesta i na njoj usamljen kadilak i u njemu dvoje sa šeširima.
Neka izađe Sunce i smjesti se u tvoje prste i bezobrazno ih natjera da neposušno lutaju onim
dijelom mog lijevog bedra od završetka čizme do početka haljine.
Neka sa starog radija se čuje pjesma
Texas sun
Dvoje hrabrih skitnica neka putuju bez cilja i saputnika.
I neka iznad nas leti zlatni orao sa velikim krilima.
A tamo iz malog rastinja neka nas prate radoznale oči kojota.
Neka prežive zvijeri i ptice.
I prate nas kako putujemo tako sve do mora, bez ljudi i sa odmorom u praznim usputnim
gostionicama u kojima ćemo sami da poslužimo kafu i plešemo uz pjesme iz prašnjavog
džuboxa.
Neka budemo jedini koji su ovu ludost preživjeli,
oni iz čijeg će zagrljaja da se rodi
neki ljepši svijet od ovoga."



Ti budi moj saučesnik u ovom životu koji ćemo proživeti zajedno kao jedno. Ja "tvoja zlatna šansa, tvoj mali verni Sančo Pansa, tvoja ljubavnica, saborac i tvoj najbolji drug..." 

Ceo svet na dlanu. Jedan dah.

Ništa me nije vezivalo za tebe.

Ništa me nije vezivalo za tebe
Mogu da verujem da je dašak vetra bio dovoljan
Da zapamtim to lice
Dok ti je sklanjao kosu sa čela

Ništa me nije vezivalo za tebe
Kao što kišu ništa ne vezuje za oblak.
Nisam nabasao na tebe u školskim hodnicima
Nismo se odbili jedno od drugoga
Na ulicama po kojoj su demonstranti
Jurili parče sopstvenoga u malom delu istorije.
Nismo pomešali kofere na aerodromu
Nismo gledali u more i navijali
Da božanski prizori parenja delfina
Traju večno,
I u toj večnosti se zaboravili.

Ništa nije upućivalo na to
Da ćeš se zaljubiti u moje razmaknute zube kroz koje sam štrcao
Kao neka ulična bitanga.
Ništa nije slutiio na to da ću patiti do svakog sledećeg susreta sa tobom
U kojima ćeš me upoznavati sa tetkama, strinama i plašiti ocem i psom.
Ko si ti?
Ko si ti bila?
Devojčurak blesavi koji je prvi put nazuo štikle i dotakao moj nos
Na nebu .
Ko si ti ?
Neka žena koja zna sve tajne razaranja moga tela .
Ništa nije slutiio
Da ću ikada sići sa krova neke čudne kuće
Da te pribijem sebi.

Reci mi,
Šta nas je to vezivalo u ovom svetu
Prelepih ljudi
Šta nas je vodilo jedno drugom?
Ti si volela Zalive
A ja vetrove
Ti si čekala pisma
A ja sam pisao pesme
I pojio zmajeve .
Šta nam je to steglo kičme
Da bi obećali da se nikada jedno drugome nećemo klanjati
U životima dva bića koja dele isti trenutak.
U životima dva čudna organizma koja dele iste oči,
Isti dah.

Ništa me nije vezivalo za tebe
Sve dok me nisi uhvatila za ruku
I rekla da u mojim očima
Žive dva bunara.
Sve dok se nisi napila te hladne vode.
Smatram …
Znam da si jednom postala kiša
I da si toliko padala
Ne sluteći da ću postati večan
Nepresušan
U poljupcima nas dva divljaka.

Dylan Horman