Tvoj lenji pas dremao je kraj kamina,
pogled rece mi kao nezni zvuk klavira,
da me volis ti, tvoja sam zenica
i da ne das me, da me ne das nikom nikada.

Na zidu sat, odavno ponoc prosla je,
na krilu tvom sakrila sam svoje uvojke,
da bilo je vise od ljubavi zar ne,

 ko prvi sneg sunce otopilo je sve.

Tek dvadeset mi je bilo godina
srca naivna gorku casu ispila
jos dvadeset moze godina da prodje
necu znati sta je istina.

Tek dvadeset mi je bilo godina
u oku tvom svoj sam svet sagradila
jos dvadeset moze godina da prodje
necu znati gde sam gresila.

Al' u oku tvom neka je druga zenica,
ne, nisam ja, nisam ni bila nikada,
a bilo je vise od ljubavi,
zar nekad zabulude bile su moje istine.