Bežanje

Kad jesen pogasi šumove,
i boje u predsmrtnom sjaju
stanu polako da mru,
kad se suncu otme vlast,
ja ću se dati na put.
Znam da se neće vratiti
leto sagorelo,
i da je mrtva radost i pogašena žedj,
i da tuđina nikom
još sreće nije dala,
ali znam: da su za nesrećne oči
novi krajevi lek,
i da se svaki bol
jedino novim i većim sažiže i leči.