Opet sam snio crni procvetali dud,

i nekog dragog što me čeka odnekud…

Ključ skriven iznad dovratka,

još jedan simbol povratka,

suviše toga da bi bilo podudarnost…

Sanovnik s jasnim slovima, lako je to sa snovima…

Nevolje krenu onda kad tumačim stvarnost…

Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije…

sve spiskano i stečeno…

Ne vredi, kasno je, ostaje s tobom na vrh Kalvarije

samo neizrečeno…

Sve ređe srećem ljude iz svog plemena,

zamiču redom s one strane vremena…

Senke im tamnije od njih, bez keca pred poslednji štih,

nisam baš znao da im javljam dobre vesti…

Za tim ću sutra žaliti, to ćemo jednom zaliti,

u nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti…

Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije…

sve spiskano i stečeno…

Ne vredi, kasno je, ostane s tobom na vrh Kalvarije

Samo neizrečeno…